Štampana pismenost kao najveće dostignuće civilizacije zamenjuje se varljivim i još nedovoljno dobro procenjenim ekranom. Štampana knjiga, alatka koja je sagradila moderni svet, postepeno se eliminiše u korist fragmentarnih i nedovršenih informacija. Sve u ime progresa.

Trideset sedmi po redu međunarodni filmski festival FEST, najveća filmska smotra u Srbiji, ne tako davno i u bliskom okruženju, ove godine je 20. februara otvoren novim filmom Britanca Stivena Daldrija "Čitač".

Ovih dana, priča o zaglupljivanju pravoslavnih devojčica ponovo je aktuelizovana u okviru rasprave o zakonu o diskriminaciji, pa su „sočni detalji“ iz knjige prepričavani na stranicama Borbe, kao dokaz da pravoslavna crkva tretira žene kao „niža bića“.

U nedavnom broju “Vremena” pokrenuta je tema nastave matematike, tj “bauka matematike“. Nažalost, u tekstu je izostao kritički osvrt nad obiljem ukorenjenih predrasuda koje se već duže vreme uzimaju zdravo za gotovo o praktično svakoj diskusiji o obrazovanju.

Da li je Vladi Divcu falila dlaka s glave što je, uoči američkih izbora 2000. godine, prvih u SAD na kojima je imao pravo glasa, javno poručio da će zaokružiti DŽordža Buša, jer Alu Goru ne može da oprosti što je bio u administraciji koja mu je bombardovala otadžbinu?!

I tek je kriza, tzv. financijska kriza, koja se na svjetskom planu jasno očitovala ujesen 2008, reaktualizirala pitanje ljevice. Pokazalo se da je posve slobodno tržište u svojoj biti autodestruktivno, te tendencijski vodi u katastrofu nesagledivih razmjera.

Početak ekonomske krize predstavlja kraj ideologije neoliberalnog ekonomizma koji je stajao kao ideološki temelj beskrajnog ekonomskog razvoja koji donosi globalizacija, a koji se izvrgao u svoju suprotnost.

Ovakav pristup trebalo bi od Andrića i Crnjanskog da učini neku vrstu društvene svojine bivših jugoslovenskih naroda. Kumova slama na koju srpska kultura ne može da računa ništa više od bilo koga drugog. Bitno je, naime, da Srbi imaju što manje razloga da se podiče.

„Trenutak istine“ je nešto drugo. Pre svega, u njemu ne učestvuju predstavnici marginalnih društvenih grupacija, nego ljudi srednjeg staleža, obični ljudi iz komšiluka, koji barem izgledaju kao ljudi kojima ništa ne fali. Dakle, u samom startu nemoguće je izbeći poređenje i identifikaciju.

I danas, kada željni boljitka i progresa, često čežnjivo gledamo prema Zapadu – iako su nam, istine radi, simpatije i emocije još u većoj meri okrenute prema ruskom Istoku – dobro je da se setimo da nam je sa te strane već dolazilo sve ono što vezujemo za progres!